Представљање

ИНСТИТУТ „ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ”, БЕОГРАД
Стуб српске водопривреде
Учествовали су у пројектовању и градњи најзначајнијих хидроенергетских и водопривредних објеката на јужнословенским просторима. Решавали најсложеније проблеме у пројектовању, изградњи и експлоатацији брана и хидроелектрана. Израдили пројекте водоснабдевања практично за све веће градове у Србији, као и пројекте за наводњавање, за заштиту вода и од вода. Пројектовали низ лука и пристаништа на Дунаву, Сави, јадранској обали. Направили развијене управљачке хидроинформационе системе који се користе широм Србије. Реализовали капиталне пројекте у земљама Африке, Средњег и Далеког Истока, Средње и Јужне Америке и Европе

Основана 1947, ова научно-истраживачка организација бави се коришћењем и заштитом вода, као и заштитом од вода. Израђује развојне студије, техничку документацију свих нивоа (од концепцијских и идејних до главних и извођачких пројеката), пружа консултантске услуге, стручно надзире градњу, израђује стратешке документе у области вода. Има и значајну едукативну улогу у универзитетској настави.
Институт за водопривреду „Јарослав Черни” име је добио по свом првом директору, угледном грађевинском инжењеру хидротехничког смера. Током више од шест деценија рада, израстао је у најзначајнију организацију српске водопривреде. Захваљујући успешном раду на просторима бивше Југославије и у преко 20 других земаља, име Института „Јарослав Черни” је постало надалеко препознатљиво. Институт има научни и стручни кадар, опрему и искуство да успешно решава и најсложеније задатке, примењујући најновија знања и софистициране технологије. Од преко 240 запослених, више од половине су они са високом стручном спремом, а један број њих има и научна или истраживачка звања.

Пионирско доба. У историјском развоју Института, прва фаза је превасходно везана за хидроенергетику. Интензивна изградња хидроелектрана, решавање сложених хидротехничких проблема, основна истраживања у областима хидрологије, хидраулике, геологије, хидрогеологије, геотехнике, механике стена и других научних дисциплина – обележавају ово раздобље Института.
Хронолошки, најпре је 1947. у оквиру САНУ основан Хидролошки институт. Практично истовремено, у оквиру тадашњег Министарства за електропривреду ФНРЈ, за потребе решавања конкретних проблема пројектовања хидроелектрана, основана је Хидрауличка лабораторија. Спајањем Хидрауличке лабораторије са Групом за хидроенергетику (из састава Института за електропривреду), Групом за бетон и Групом за хидротехничке тунеле под притиском (из састава тадашњег „Хидроелектропројекта”), године 1950. настао је Хидроенергетски завод. Три године касније, 1953, Хидролошки институт и Хидроенергетски завод спојени су у једну организацију: Хидротехнички институт „Инж. Јарослав Черни” Српске академије наука. Из њега је доцније настао данашњи Институт за водопривреду „Јарослав Черни”.

Бране и хидроелектране. Институт „Јарослав Черни” учествовао је у пројектовању и изградњи најзначајнијих хидроенергетских и водопривредних система и објеката на југословенском простору (хидроелектране „Ђердап I”, „Ђердап II”, „Зворник”, „Вруток”, „Винодол”, „Дубровник”, „Рама”, „Бајина Башта”, „Власина”, „Голобочица”, „Гранчарево”, „Грабовица”, „Салаковац”, „Увац”, „Вишеград”...). Стручњаци Института су, било да се ради о истраживањима и мерењима insitu, развоју и примени физичких или математичких модела, или о студијској анализи и синтези, остварили резултате који су омогућили да изградња брана и хидроелектрана у Југославији између 1960-тих и 1980-тих доживи свој врхунац.
У новије време, Институт је дао врло значајан допринос развоју хидроенергетике у Србији и Српској. Следећи императив одрживог развоја, велике потребе за „чистом енергијом” и неопходност коришћења обновљивих енергоресурса, направљен је низ студија и пројеката за веће коришћење хидропотенцијала Дрине и њених притока („Бук-Бијела”, „Фоча” и друге хидроелектране на горњем току Дрине, каскадне хидроелектране на средњем току Дрине, хидроелектране на притокама Дрине – Бистрици, Сутјесци, Ћехотини...), за хидроелектране у Херцеговини („Улог” на Неретви и „Билећа” на Требишњици), као и низ пројеката за мале хидроелектране у Србији. Најновије важно достигнуће Института је пројекат система хидроелектрана на Ибру, који ће бити реализован по споразуму влада Србије и Италије.
Поред тога, Институт „Јарослав Черни” решава врло озбиљне и често јединствене проблеме функционисања брана и хидроелектрана. Нарочито се може истаћи сада актуелан пројекат санације провирања (више од 15.000 литара у секунди) испод бране „Вишеград” на Дрини.
Међу новијим пројектима Института посебно се може истаћи брана „Првонек” код Врања, једина висока брана у Србија која је грађена у последње две деценије и успешно завршена. 

Водоснабдевање. Вода је најзначајнији стратешки ресурс у XXI веку. У области водоснабдевања, те одвођења и третмана отпадних вода, у Институту су израђени пројекти за све значајније градове у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Ужице, Лазаревац, Чачак, Крушевац, Краљево, Трстеник, Алексинац, Шабац...). Бројне су референце „Јарослава Черног” и у области заштите вода и животне средине.

Наводњавање. У XX веку наводњаване површине у свету су повећане са 50 на 250 милиона хектара. У Србији, на жалост, тај светски тренд није присутан. Од укупно 4,7 милиона хектара обрадивог земљишта, за наводњавање је погодно 3,6 милиона, а наводњава се само 30.000 хектара, односно мање од 1 одсто! Велики посао је, дакле, пред нама, а у Институту „Јарослав Черни” урађено је низ стратешких студија из ове области...

Одбрана од поплава. Потенцијално плавна подручја у Србији захватају површину од 1,6 милиона хектара, простор на којем је око 500 већих насеља и 515 индустријских објеката. Опасношћу од поплава угрожено је 680 км железничких пруга и око 4.000 км путева. Постојећи систем за заштиту од поплава састоји се од 3.460 км одбрамбених насипа поред река, 820 км регулисаних водотокова, 930 км канала и 39 акумулација и ретензија за задржавање поплавних таласа. У превазилажењу овог проблема „Јарослав Черни” даје врло значајан допринос бројним студијама и пројектима за све значајније водотокове у Србији (Дунав, Тису, Саву, Дрину, Јужну, Западну и Велику Мораву, Ибар, Рашку, Колубару...), плановима уређења ерозионих подручја и заштите рударских басена од вода.

Луке и пристаништа. Институт „Јарослав Черни” урадио је студије и пројекте за луке и пристаништа на Дунаву и Сави (Београд, Нови Сад, Смедерево, Сремска Митровица...), али и на јадранској обали (Бар, Плоче, Лора, Сплит, Хвар...).

Хидроинформациони системи. Окосница су управљања водним и енерго ресурсима. Институт „Јарослав Черни” је своје велике могућности на овом пољу показао развојем хидроинформационих система „Дрина”, „Власина” и „Врбас”.

Међународни пројекти. Институт „Јарослав Черни” је своје пројекте реализовао у земљама Африке, Средњег и Далеког Истока, Средње и Јужне Америке и Европе, а највеће у Либији, Ираку, Ирану и Перуу.

***

Контакт
Институт за водопривреду „Јарослав Черни”
11226 Београд, Пиносава
Ул. Јарослава Черног 80
Телефон: (+381 11) 390 64 50
Факс: (+381 11) 390 64 81
www.jcerni.co.rs

***

Развојне фазе. Институт за водопривреду „Јарослав Черни” прошао је дуг пут и различите развојне фазе, од наменске стручне државне институције до самосталне тржишно оријентисане организације у већинском државном власништву која је приоритетно на располагању држави, али и способна да пружи широки спектар услуга различитим корисницима.